AKTUELNOSTI KRIMINAL POLITIKA REGION 

Zablude ćemo plaćati siromaštvom

U zakrpu te ljubim…

 

Skoro tri decenije je prošlo otkad su oborili Vladu Anta Markovića sa kojom smo imali šansu da budemo pristojan, takoreći, normalan svet. On je tada ocenio (tek sad shvatamo da je to bilo proročki) da ćemo zablude plaćati siromaštvom i položajem duboke periferije. Ono što nije rekao, a možda je i to tad video, je da ćemo ljubiti naše dronjke. Mnogo ranije, jedan veliki čovek, pritom i pisac, Branko Ćopić, čijih 107 godina od rođenja opet nismo dostojno obeležili, opisao nas je u nekoliko reči: “Znam ja nas, ‘eb’o ti nas”. Ukratko, nije baš da je sve nametnuto ili da se glava na ramenima rizikuje. Servilnost nam je postala nacionalno obeležje, a stvari koje nam se dešavaju donekle i sami kreiramo.

Ispratismo staru godinu koja, ruku na srce, i nije bila nešto za običan, što se kaže, pošten svet. Za stranačke vojnike, kriminalce, botove i, jednom rečju, društvene trutove, bila je kao bombona. Uostalom, logično je kad su skrojili zemlju spram sebe. Njih, kako stvari stoje, očekuje još jedna uspešna godina jer smo odmah na početku videli kome se smeši.

Vlada je jednim potezom radne dane pretvorila u neradne i pokazala da će i u novoj godini češkati trutove i sedati na muku pčelama i ostalim trudbenicima.

Vlada RS nije imala kud nego da nam obznani da nam je povećala i plate i broj zaposlenih. Iako ne voli da se hvali morala je da podeli sa javnošću da je ovoga puta nadmašila sebe. Sa drugima se, kao jedna ostvarena i zrela Vlada, ona ne poredi. Fura svoj Radovan fazon i boli je uvo što joj neki prigovaraju da smo na dnu Evrope.

Neupućeni čitalac bi mogao da izvede zaključak da je Vlada sve bolja što je nama kao primaocima tih plata, gore. No, istina je da bismo, čak i ako nama lično ne cvetaju ruže, trebali smoći snage i poradovati se uspehu drugog, u ovom slučaju, Vlade RS. Bilo bi daleko lakše da nije naša, nego Vlada naših neprijatelja. Ko je pod ovom živeo, da parafraziram Maratonce, ni pakao mu neće teško pasti.

Kad smo već kod pakla i grejanja, u nedelji iza nas su se natezali oko poskupljenja struje. Elektroprivreda je odlučna u nameri da joj platimo sve promašaje i da se, skidajući kožu sa naših leđa, izvuče iz dubioze. To što će mnoge ugasiti je ne zanima mnogo. Ponaša se kao razmažena starleta koja ima plan da iskoristi ostarelog mecenu do poslednje pare.

A da smo ostarili govore podaci. BiH je prva u Evropi po iseljavanju stanovništva. Odlaze uglavnom mladi, ali se ne sekiramo jerbo mi sledimo nauk svoje Vlade, a to je da stvari posmatramo pozitivno. Prvo, ti mladi će biti naši ambasadori po svetu, a drugo, iz ovoga se vidi da smo po nečemu prvi u Evropi, makar odliv bio u pitanju.

Sarajlije, dakako, ništa iz magle i smoga nisu videle, ali to je ceh koji plaćamo za ubrzani razvoj zemlje sa periferije iliti trećeg sveta. I u tome smo među šampionima, ne samo u Evropi, nego i u svetu.

Uprkos zagađenju uspeli smo da uočimo i neke kohezione trendove u BiH. Od Bužima, preko Zenice, pa do Gacka, svoj glas su digli zaslepljeni i ograničeni.

Ima li igde lovaca na fanatike, ovde je ponuda na vrhuncu! Jedni proteruju Deda Mraza i Božić, drugi bi da kače ruske, ali nikako američke ili, ne daj bože, azerbejdžanske zastave, a treći čekaju na instrukcije kako se ponašati ako ste musliman u vreme Božića. Čestitati ili ne, pitanje je sad!

Zajednički imenitelj svih događaja je da se korišćenje malih sivih ćelija smatra za jeres.

Što nas vraća na Ćopića i njegovu Jeretičku priču zbog koje je pao u nemilost.

Nismo mu se dostojno odužili, a i godišnjica rođenja mu pada na 1. januar kad niko ne radi. Kakav je Branko bio, njemu bi takva pažnja izazvala i nelagodu. Skroman po prirodi, verovatno bi duhovito prokomentarisao pompu oko rođendana. Više bi mu prijalo da, za promenu, budemo bolji.

Makar upola onako dobri kao pozitivni junaci iz njegovih priča. A ne potkazivači i ulizice. Da više budemo Nikoletine, a manje Smrdonje. Ipak, poznajući nas, to može da se desi samo u nekoj drugoj zemlji. Nama je lakše da mašemo zastavom nego da mislimo svojom glavom.

Ipak, nada poslednja umire, a pred nama su 362 dana da me demantujete.

Milanka Kovačević

Related posts

Leave a Comment